Pismo iz Kanade

 Dragi naši,

Ne možemo još da konfirmamo naš dolazak ovog ljeta, ali, kako sada
stvari stoje, izgleda da ćemo morati da kanselujemo tikete koje smo bukirali, jer nas
ubi morgidž za taun haus što smo skoro kupili. Doduše, za tikete imamo, ali
ne možemo da skupimo za prezente svima vama i ostaloj familiji, a bez toga
ne ide da dolazimo jer nećemo da nas smatraju za neke bamove, kao što su
pričali za Đoleta i njegove kad su svojima doneli po 100 dolara, kako su čip i
kako ništa nisu uradili u Kanadi. Mi tako nećemo.

Ili dolazimo kao gospoda ili nikako. Zato smo se i dogovorili da
sejvujemo što možemo više i da sve odložimo za sledeći vakejšn.

Inače, mi živimo dosta dobro. Ja radim ful tajm i još dva part tajma, a
Zorica je našla i treći part tajm preko vikenda, ali smo dobro uskladili šihte
pa možemo da se vidjamo svakog drugog vika. Možda je to malo nezgodno za
Rebeku, ali njoj plaćamo dej ker posle škole, a odatle je uzima bejbi siterka i
dovodi kući na spavanje. Ona, iako je mala, razume da mi ovoliko radimo za
njeno dobro i da ovako mora da bude sve dok ne otplatimo morgidž. Svaki fri tajm
koristimo da budemo sa njom, pa smo je tako last samer (ili to beše pretprošlog leta)
vodili ceo dan na lejk. Kupili smo joj i hot dog i ajs krim i od tada stalno svima
priča kako joj je bilo bjutiful.
Ja imam dosta posla oko taun hausa katujem travu, čistim atik i
nekako ugrabim par sati dnevno da sređujem bejsment jer hoćemo da ga
rentamo i tako povećamo inkam.

Kao što vidite, da je lako - nije, ali kad je čovek hard vorker i ako
dobro isplanira skedžual može sve da uradi. Ja sam lepo doterao liniju na 130
paunda, pa mi se neki naši dušmani odavde podsmevaju da sam se osušio zato što
mnogo radim i spavam samo četiri sata, ali to je samo zato što oni mnogo
dželos na mene, a i ne znaju da ja uvek ugrabim bar 45 minuta da dremnem u
sabveju. Čoveku više i ne treba, a i to je samo privremeno 25-30 godina, dok ne
otplatimo morgidž a posle ćemo da uživamo. Sve je lako kad imaš svoj
target.

Čuo sam da Djole i ove godine ide za stari kraj. Može se njemu kad već
deset godina čući na velferu i jos vozi picu za keš, a žena mu otvorila bjuti
salon u stanu pa ove naše guske navalile ko nezdrave da rade her kat.
Ali, sta im vredi kad ne znaju da invest nego sve spiskaju na putovanja i neke druge
stjupid stvari. Zato će ceo život da budu golje i da rentaju apartment, a mi
imamo properti i sejving akaunt u banki. On stalno mejk fan od mene i priča
okolo kako sam ful i ne znam da živim, ali polako, zaigraće mečka i pred
njegovim apartmentom koji renta. Ja sam već obavestio revenju Kanada o njegovim
biznisima, pa ću da ga pitam kako se živi kad bude počeo da plaća taksu
za sve ove godine.

A to što on misli kako mi ne znamo da živimo, malo se prevario. Skoro
svaki satrdej uveče ja i Zorica popijemo kejs piva onaj mali od siks. Doduše,
ona popije samo jedno zato što mora na najt posao od devet, ali se zato ja
rileks i smažem sve ostalo jer u sandej radim tek od osam ujutro.
Zato, kad ga vidite nemojte ništa da mu verujete šta priča jer on nije čovek za rispekt.
To je rizon što vam nisam poslao pare po njemu, jer znam kako će da kaže da
sam čip i da grabim samo za sebe. Vi znate da to nije zbog toga, nego zato sto
sam temporari šort, ali i to je samo dok ne otplatimo morgidž. Posle ćemo
svi da uživamo.